Koje su posledice nezaposlenosti?

177990129fnjgq9

Nezaposlenost je danas problem za veliki broj zemalja. Čak i ekonomski razvijene zemlje, kao što su SAD, se suočavaju sa njim. Kod nas je, kao  što već znate, stopa nezaposlenosti među najvišima u Evropi. S obzirom na rasprostranjenost ovog problema, pročitajmo kakve su njegove posledice.

Posledice mogu biti lične i društvene, i kao što ćete videti nisu nimalo naivne.

Lične posledice (posledice za pojedince) su:

1. Besparica

Dugoročno nemanje prihoda utiče na bitne životne odluke. Mladi bivaju primoravani da žive sa roditeljima, kasnije i ređe stupaju u brak ili odlučuju da imaju samo jedno ili nijedno dete. Kvalitet života se smanjuje zbog besparice.

2. Lošije mentalno i fizičko zdravlje

Ako ste nezaposleni onda je veća verovatnoća da patite od depresije, bezvoljnosti ili da imate neki psihički problem. Bezvoljnost i depresija takođe mogu da budu uzrok ne samo psihičkih, već i fizičkih oboljenja. Istraživanja pokazuju da nezaposleni češće odlaze kod lekara. Gubitak posla mnogi doživljavaju kao lični poraz i kod njih se stvara osećaj da ne mogu da upravljaju svojim životom.

3. Smanjuje se verovatnoća da se ikad nađe posao

Nedavna istraživanja na tržištu rada Evrope, pokazuju da, što ste duže nezaposleni, manja je verovatnoća da nađete posao ponovo. Posle određene vremenske granice više niko neće da vam ponudi posao. Ovo predstavlja ozbiljan problem i mnoge zemlje pokušavaju, na raznorazne načine, da podstaknu poslodavce da zaposle dugoročno nezaposlene.

4. Stagnacija znanja i veština

Nezaposlenost podrazumeva i gubitak radnih veština. Smanjen kontakt sa ljudima i zaostajanje sa novim tehnologijama, samo još više utiču da osoba nema šta da ponudi na tržištu rada. Nemaština onemogućava pojedince da pohađaju neki kurs ili da sami steknu određene veštine. Zapada se u određeni začarani krug iz koga je teško izaći.

Društvene posledice

S druge strane, posledice koje trpi celo društvo zbog visoke nezaposlenosti su:

1) Porast siromaštva i širenje jaza između bogatih i siromašnih

Dokazano je da u zemljama sa visokom nezaposlenošću raste broj siromašnih, kao i da se povećava stopa nejednakosti između prihoda pojedinaca. Jednom rečju, bogatiji postaju sve bogatiji a siromašni siromašniji.

2) Porast korupcije i kriminala

U uslovima nezaposlenosti mnogi nemaju izbora osim da pokušaju da zarade novac baveći se kriminalom, sivom ekonomijom, ili bilo kojom drugom nelegalnom aktivnošću. Isto tako raste i korupcija.

3) Smanjena ekonomska aktivnost

Što je više ljudi koji nemaju novca, to je manja i celokupna društvena kupovna moć. Ako je kupovna moć stanovništva niska, tu nema mnogo prostora za otvaranje novih kompanija. Svako ko bi pokušao da otvori firmu imao bi problema da nađe potencijalne kupce, zato što naprosto ljudi nemaju para.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.