Da li ste spremni da radite do svoje osamdesete godine?

starac

Nedavno je u Americi diskusija između dva analitičara izazvala burne polemike na Internetu. Naime, jedan od njih je izjavio da je potrebno povećati godine odlaska u penziju na 80. Usledila su mnogobrojni komentari  i negodovanja koje možete pročitati  ovde.

Najveće zamerke ovakvom stavu su da su retki poslovi koje može da obavlja osoba koja je starija od 70 godina, kao i da je bolje taj posao prepustiti mlađima koji su nezaposleni. Broj zaposlenih koji zaista vole i uživaju u svom poslu može da se izbroji na prste pa je stoga i stoga je ovaj broj dodatno depresivan, jer podrazumeva da ćete ceo život provesti radeći ono što ne volite, zbog pukog preživljavanja.

Međutim, ova izjava nije izolovana. Širom sveta raznorazni analitičari i stručnjaci procenjuju da treba da se povećaju godine potrebne za odlazak u penziju. Na primer, nedavno je švedski premijer izjavio kako je potrebno da se poveća limit za odlazak u penziju na 75, jer njihov socijalni sistem neće dugo moći da izdrži.

Ako izuzmemo zemlje sa mladim stanovništvom i visokim prirodnim priraštajem, što kod nas nije slučaj, svuda u svetu je prisutan trend povećanja godina za odlazak u penziju. U većini evropskih zemalja u penziju i žene i muškarci odlaze, u proseku, sa 65 – 68 godina, sa tendencijom rasta.

Postavlja se pitanje koliko je ovo efikasno? Sa jedne strane, u celom svetu, vlada visoka nezaposlenost (naročito kod mladih), dok, sa druge strane, se osobe u manje produktivnom dobu primoravaju da rade.

Da li izdvajanja za penziju imaju smisla? Eto, na primer, kod nas je prosečni životni vek muškara 71 godina. Ako neko ode u penziju sa 67, onda će on primati penziju četiri godine. Možda je onda bolje i ukinuti penzije, a razliku u novcu uštedeti. Za četiri godine ne vredi 40 godina plaćati novac u državni fond.

Nekada su se kao rezervno rešenje preporučivali privatni penzioni fondovi. Međutim, nakon finasijskog kraha 2008. godini, ljudi su i u njih izgubili poverenje. Uostalom, ko ima pare da plaća i državni i privatni penzioni fond.

Ekonomska nauka još nije iznašla najbolje rešenje za ovaj paradoks. Sa jedne strane, imamo ljude narušenog zdravlja za koje se očekuje da rade, dok sa druge strane, armija mladih ljudi punih snage i energije ne može da nađe posao. Dodatni problem predstavlja i činjenica da poslodavci izbegavaju da zaposle ljude starije od 50 godina, čak i ako su u punoj radnoj snazi.

Sve u svemu, šta god mislili o tome, za sada se svima nameće kao jedino rešenje povećanja broja godina za odlazak u penziju, što se više može. Izgleda da ćemo se vratiti u vreme preindustrijalizacije ili ropstva kada su ljudi radili dokle god su mogli da stoje na nogama. Zato je potrebno misliti na vreme, i pripremiti se. Ne treba se oslanjati na državu, već se sami moramo obezbediti, kako možemo. Možemo samo biti sigurni da će se buduće generacije sa setom sećati svojih baka i deka, koji su, umesto da rade, vreme provodili sa svojim unucima.

One comment

  • darko

    U potpunosti se slazem sa člankom,pogotovo što je upravo sprovedena reforma pio fonda,ranije se govorilo u javnosti o ukidanju penzija,na kraju se odustalo od te ideje i doneli su resenje,penzije nisu ukinute samo je podignut radni staz sa dosadašnjih 15 naglo na 40 godina za muskarce,šta vredi što ima penzija kada ih niko ne može ostvariti,isto je kao i da su ukinute,apsurd je dobiti penziju u 70 godini života.

    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.